Na sceni Teatrijum u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja sutra u 21 sat biće odigrana predstava „Nadežda Petrović“
Prošao je jedan vek od smrti velike srpske slikarke i dobrovoljne bolničarke Nadežde Petrović, koja je svoj život položila na braniku otadžbine, tokom Velikog rata, u jeku epidemije pegavog tifusa.
Inspirisana slojevitom ličnošću i nesagledivim delima ove znamenite srpkinje, glumica Biljana Đurović je na trenutak oživela lik Nadežde Petrović u istoimenoj monodrami, a u produkciji Festivala monodrame i pantomime u Zemunu.
Radnja predstave smeštena je poslednjeg dana slikarkinog života u sobi Valjevske bolnice, 3.aprila 1915. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, ova znamenita žena preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, razmišljajući „ o čudu života i smrti“ bezuspešno pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenicima i bolesnicima.
U svojim sećanjima ona oživljava slike Stare Srbije i Maćedonije iz 1903, slike borbe protiv Aneksije Bosne i Hercegovine 1908, slike valjevske Srbije 1915. obolele od pegavog tifusa ….. i to je njen lament nad svim srpskim sinovima koji su svoje živote položili na braniku Otadžbine.
Podnaslov ove monodrame mogao bi da nosi naziv po jednom stihu Miloša Crnjanskog, koji je ujedno i naslov kompozicije uvaženog akademika Svetislava Božića „ Kroz san moj tavni i bezbroj suza naših“ ,kompozicije koja zajedno sa Nadeždom lamentira nad Srbijom tog 3. Aprila 1915.gdine. Adaptaciju teksta,iz Nadeždinih pisama i odlomaka iz romana „Boje i barut“ Olgice Cice, kao i izbora poezije Rastka Petrovića i Ljubomira Simovića, sačinila je Biljana Đurović. Režiju potpisuje Božidar Đurović.
