Za dva dana festival je posetilo nekoliko stotina naših sunarodnika, što je pravi raritet ako se zna da, prema poslednjem popisu, u Lipljanu živi svega 209 osoba srpske nacionalnosti
U Lipljanu, 31. maja i 1. juna, u porti Crkve Bogorodičinog Vavedenja iz ranog 14. veka, održan je drugi po redu „Ulpijana fest”, festival dokumentarno-etnološkog filma.
Za dva dana festival je posetilo nekoliko stotina naših sunarodnika, što je pravi raritet ako se zna da, po poslednjem popisu, u Lipljanu živi svega 209 lica srpske nacionalnosti. Baš zbog tog podatka, valja podsetiti da je do 1999. godine, Lipljan važio za „čisto srpsku sredinu”. Tada je naselje imalo oko 5.000 žitelja, od čega je udeo Srba u populaciji prelazio 90 odsto. Danas, Lipljan ima duplo više stanovnika, ali je broj Srba sveden na pomenutih 209 duša. Među njima ima nešto dece i mladeži, nešto više ljudi srednje dobi, mada je najviše starih lica u sedmoj, osmoj, pa i devetoj deceniju života.
Upravo zbog navedenog, pokrenuti festival ovog kalibra i organizovati isti u ovakvim okolnostima, nije samo hrabrost, već i istinski podvig.
Žarko Joksimović, dugogodišnji novinar, a danas selektor festivala i najzaslužnija osoba za postojanje ove manifestacije, za „Politiku” govori o značaju koji „Ulpijana fest” ima za kulturni život Srba na Kosmetu.
„Ono što me pored ostalog čini srećnim jeste činjenica da je obe festivalske večeri lipljanska porta bila prepuna posetilaca koji su uprkos prohladnom vremenu gledali program do kraja. Baviti se etnološkim temama pogotovu na Kosmetu je jako važno. Svedoci smo da se mnoge sredine gase, da je na stotine sela etnički očišćeno. Međutim ono što je svojevrstan fenomen jeste činjenica da i u sredinama gde Srba nema, postoje i dalje očuvane svetinje u kojima se, makar i jednom godišnje prognani žitelji okupljaju oko njih da obeleže seoske slave. Koliko god to neverovatno izgledalo, takvih primera je mnogo. Od izuzetne važnosti je da se takvi događaji i motivi, kamerom kroz umetnički izraz sačuvaju za buduće generacije,“ kaže Joksimović.
Što se samog programa „Ulpijana festa” tiče, u dva dana viđeno je desetak takmičarskih filmova i još nekoliko njih u revijalnom delu.
Prvu nagradu – „Grand Prix” – osvojio je film „Iskra” mladog autora Aleksandra Mladenovića. Drugu nagradu dobili su koautori, Darko Dimitrijević i Milić Petrović, za film „Igramo za njih”, dok je treća nagrada otišla u ruke Gorana Danilovića za njegovo uzbudljivo ostvarenje „Glas iz pepela”.
Celokupan utisak upotpunio je prateći program, koji je doneo sadržaj na kojem bi pozavideli i festivali sa mnogo ozbiljnijim budžetom – od prezentacije lokalnih kulinarskih specijaliteta, takmičenja „za najbolju pogaču”, preko izložbe ikona i statua autora Božidara Popovića i Zorana Zanka Popovića, poetskog kazivanja Đura Petkovića i drugih pesnika, do folklornih igara i spleta izvornih pesama u interpretaciji Anđele Dogandžić iz Štrpca, po mnogima jedne od najtalentovanijih mladih pevačica etno-muzike u celoj Srbiji.
Selektor „Ulpijana festa” Žarko Joksimović ističe da festival ne bi bio moguć bez pomoći Ministarstva za lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije. Po pitanju daljih planova kaže da je prioritet promovisati nagrađene filmove u svim srpskim sredinama na Kosmetu, ali i da već sada treba razmišljati o festivalu naredne godine, odnosno o njegovom opstanku, ali i daljem rastu, bez obzira na sve propratne okolnostima.
„Organizacioni odbor „Ulpijana festa” je odlučio da se ove godine krene sa širenjem eha festivala, pa ćemo tokom letnjih meseci širom Kosova krenuti sa projekcijama nagrađenih filmova po selima i tamo gde ne postoje sale za projekcije. Savremena tehnika pruža mogućnosti za projekcije i na seoskim utrinama. Namera nam je da dopremo do što više gledaoca i ne sumnjam, poznajući teren i ljude, da ćemo u tome uspeti,“ istakao je Žarko Joksimović.
Inače, ovakva dešavanja na Kosmetu, umesto još jednog hoda po crvenom tepihu, završavaju se u lokalnoj kafani. U slučaju Lipljana to je jedan jedini kafić u koji Srbi dolaze. Enterijer je takav, tek da ga ima. Pije se uglavnom loza, šljiva ili jabuka. U razgovoru, ljudi kao ljudi. Malo pričaju o politici, malo psuju ili ogovaraju jedni druge. Ipak, ono što ih razlikuje od ostatka Srbije jeste njihov konstantan smeh i vedrina duha. Kažu: vedri su zato što su živi. Na pitanje kakav je to život, gotovo da refleksno odgovaraju – nije bitno kakav je. Bitno je da je život, i da je ovde. U Lipljanu, pored Crkve Bogorodičinog Vavedenja, na deset kilometara od najsjajnije Gračanice i na dvadeset kilometara od Gazimestana. Baš tu, uprkos svemu.
PALJENJE KRSTOVA?!
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Popularno sad
