Književno veče Branislava Zubovića u Domu omladine Beograda
Ivan B.
Objavljeno 10/12/2025
Književno veče Branislava Zubovića i promocija knjige pesama „Ni za jotu“
Dom omladine Beograda, Javna biblioteka „Danilo Kiš“ Vrbas i Gramatik Beograd, u četvrtak 11. decembra organizuju književno veče Branislava Zubovića i promociju nove knjige pesama „Ni za jotu” (Javna biblioteka „Danilo Kiš“ Vrbas; Gramatik, Beograd, 2025). Program, u kojem će učestvovati autor i Slađana Bušić, održava se u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda sa početkom u 18 časova, a ulaz je slobodan.
Branislav Zubović se već odavno potvrdio kao pesnik uverljivog i snažnog izraza. Već njegovu prvu knjigu književna kritika je dočekala sa pohvalama koje inače pripadaju iskusnijim pesnicima. Bilo da su mu pesme bile ispisane belim stihom, katrenima, bilo distisima, bilo sekstinama – doduše ređe – prethodne njegove knjige dokazale su da je reč o vrsnom versifikatoru, pesniku koji suvereno vlada i vezanim i slobodnim stihom. Ni za jotu je njegova šesta pesnička knjiga.
Sve odlike poetike Branislava Zubovića sadržane su u jeziku njegovih pesama, lirskom i narativnom, modernom i arhaičnom, urbanom i folklornom, prefinjenom i rustičnom. Taj jezik je bogat značenjima, jezgrovit i poseban. Njime on želi da obuhvati slikovitost onih fenomena svakidašnjice koje predstavlja, ali i da dosegne dubinu njihovih značenja, ili nagoveštaje od kojih gradi jedan poseban, samosvojan pesnički svet kakav ne nalazimo kod drugih pesnika. (Bratislav R. Milanović)
Kao čitaoca ove zbirke pesama posebno me je dotakla ta ljudska iskrenost pesnika koji odbacuje sve ono što ne oseća da je njegovo, da je prošlo kroz njega kao istinito, ma kuda ga to vodilo. Ne pristaje na epske gatalice i lirske uspavanke, usamljen često kao pauk samotnjak u podrumu crnom, betonskoj smoli, tamo gde rade armature bola:
Tu nema nikog, da se glasne ništa / Nasrće na me strava čudovišta. / Nema ni svica da upali lampu / Izbeglicama u nebeskom kampu / Barem iz uspavanke da prosjaji / Slepo sunce koje nam buji, paji…
Nije li taj podrum, izbeglički kamp, i sveopšta metafora ovog zaglušenog doba u kojem nestaju pčele, svici i pesnici?
A ko hoće, i ume, da ih sretne neka pročita ovu knjigu Branislava Zubovića. (Veroljub Vukašinović)
Branislav Zubović rođen je u Tuzli 1976. godine. Diplomirao je na katedri za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaposlen je u Javnoj biblioteci „Danilo Kiš” u Vrbasu kao urednik književnog programa i izdavačke delatnosti. Od 2008. godine je sekretar Festivala poezije mladih, a od 2017. godine je glavni i odgovorni urednik književnog časopisa „Trag”, čiji je jedan od osnivača. Bio je član žirija Jugoslovenskog festivala poezije mladih, Nagrade za najbolju knjigu koju dodeljuje Narodna biblioteke Srbije, Nagrade „Stanko Simićević”, kao i drugih značajnih pesničkih manifestacija u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rumuniji i Mađarskoj. Do sada je objavio šest zbirki poezije i dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za svoje pesništvo, a njegova poezija prevođena je na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik.
