Selaković: Stalni napadi na srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji

Ministar kulture Nikola Selaković izjavio u Barseloni da su kontinuirani napadi na srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji i pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali svakodnevna pojava.

Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je danas u Barseloni da su kontinuirani napadi na srpsko nasleđe na Kosovu i Metohiji i pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali svakodnevna pojava i dodao da Srbija nastavlja da neumorno radi na očuvanju i zaštiti ugroženog kulturnog nasleđa.

Selaković je, na konferenciji o kulturnim politikama i održivom razvoju MONDIACULT 2025, rekao da će sledeće godine biti obeleženo 20 godina od upisa četiri spomenika srpskog kulturnog nasleđa na teritoriji Kosova i Metohije na Listu svetske baštine UNESKO u opasnosti.

“Od 1999. godine uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkvenih umetnina i liturgijskih predmeta, oštećeno ili spaljeno 150 crkava i manastira, od kojih mnogi datiraju iz 13. i 14. veka, kao i 122 groblja. Samo u martu 2004. godine, u roku od dva dana organizovanih napada, uništene su 34 crkve i manastira”, istakao je ministar na panelu “Kultura i klimatske akcije – Kultura, nasleđe i krize”.

Selaković je dodao da kultura ponekad može da bude okidač za ratne akcije i podsetio na rušenje statua Bude u Avganistanu.

“Niko nije tako glasno govorio o svemu što se dogodilo sa kulturnom baštinom u Iraku, kolevci civilizacije. Niko nije govorio o kulturnoj baštini uništenoj u Siriji, takođe jednom od stubova svetske civilizacije. U našem slučaju, i ovo bih posebno želeo da naglasim, svi ovi napadi koje sam pomenuo nisu bili samo napadi na fizičke objekte. To su bili napadi na istoriju, na identitet. To su napadi na kulturni kontinuitet”, naveo je Selaković.

Naglasio je da se ti napadi na KiM  i dalje dešavaju iz dana u dan i ukazao da je reč o modelu kulturocida.

“Imamo tri koraka. Prvi korak je uništavanje kulture. To je fizičko uništenje, zabrane i slično, a to je samo uvertira u genocid i etničko čišćenje. Dakle, prvi korak – uništavanje kulture. Drugi korak – to je falsifikovanje istorije, brisanje kulture. Rezultat toga je kulturno čišćenje. I treći korak je krađa kulture žrtve. To je istorijsko čišćenje. Posle sva ova tri koraka, šta imamo? Savršen zločin”, rekao je Selaković.

Naveo je da se to dogodilo dva puta srpskom nasleđu u 20. veku – tokom Drugog svetskog rata, u okviru Nezavisne Države Hrvatske i devedesetih godina, u vreme raspada i razaranja Jugoslavije.

“Beograd je 6. aprila 1941. godine napadnut bez objave rata. Jedna od glavnih meta bila je Narodna biblioteka. Tokom suđenja komandantu ovog napada, nacističkom nemačkom generalu Aleksandru fon Leru, on je izjavio da je bombardovanje i uništenje Narodne biblioteke Srbije naredio lično Adolf Hitler. I citirao ga je: ‘Moramo uništiti Narodnu biblioteku Srbije jer je to mesto u kojem se čuvaju dokumenti od presudnog značaja za nacionalni i kulturni identitet srpskog naroda’”, naveo je Selaković.

Ukazao je da je uništeno stotine hiljada knjiga, desetine hiljada rukopisa i preko 1.300 vladarskih povelja srpskih kraljeva, careva i knezova iz srednjeg veka i dodao da tokom Drugog svetskog rata to nisu činili samo nemački nacisti, već i Nezavisna Država Hrvatska.

“Jedini primer u istoriji Evrope i, čvrsto verujem, u istoriji sveta, da je jedna državna struktura organizovala specijalnu kancelariju i to zvanično – Kancelariju za uništavanje pravoslavnih hrišćanskih crkava i manastira. To je bilo državno telo. I uništili su preko 85 odsto vekovne kulturne baštine koja je pripadala srpskoj pravoslavnoj zajednici tamo. Drugo iskustvo sa kojim smo se suočavali bilo je tokom raspada i razbijanja Jugoslavije i svega što se tada dogodilo, a što se, nažalost, i danas dešava u našoj južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji”, rekao je Selaković.

Istakao je da baština nije samo ono što nasleđujemo, već da je ona osnov očuvanja identiteta i vitalni resurs za našu otpornost u budućnosti.

“Ponekad je jedini cilj da se potpuno uništi neka kultura, jer oni misle da će na taj način u potpunosti poraziti i sam narod”, naveo je Selaković, prenosi Tanjug.

Govoreći o klimatskim promenama, Selaković je podsetio na katastrofalne poplave u Srbiji pre 11 godina, koje su izazvale ogromnu materijalnu štetu i kada je više desetina ljudi izgubilo živote.

Ukazao je da je to posledica prekida sa vekovnim tradicijama u Srbiji i da je veći deo štete nastao u plavnim područjima, gde vekovima ljudi nisu gradili kuće iz dva razloga.

“Prvi – zato što je postojala mogućnost poplava, što je očigledno. Drugi – zato što su plavne oblasti uvek najplodnije oblasti. A tokom drevnih vremena, tokom istorije, ljudi su bili mnogo mudriji nego što smo mi danas. Razmišljali su o budućim generacijama i želeli su da sačuvaju što je moguće više tih plodnih zemljišta za svoju decu”, istakao je Selaković i dodao da su njihova deca u vreme globalnog brzog razvoja prestala da misle o budućim generacijama.

“Počeli su da grade kuće u oblastima koje su bile namenjene poljoprivredi i u oblastima koje mogu povremeno biti pogođene poplavama. I upravo to nam se dogodilo“, rekao je Selaković.

Istakao je da moraju biti usvojeni zakoni i akcioni planovi o tome kako da se očuva materijalno kulturno nasleđe, zajedno sa životnim prostorom.