Plata od 5.000 evra, ali radnika nema: „Dobar je fakultet, ali nije presudan“ – Zašto su očekivanja sve veća?
Neven M.
Objavljeno 11/08/2025
Stopa nezaposlenosti u Austriji tokom jula iznosila je 6,7 odsto, što u brojkama znači 289.968 registrovanih osoba na Zavodu za zapošljavanje. Ipak, tržište rada i dalje vapi za kadrovima – samo u Beču trenutno postoji oko 9.700 otvorenih radnih mesta.
I dok bi mnogi pomislili da je plata od 5.000 evra mesečno magnet za kandidate, stvarnost pokazuje da poslodavci imaju ozbiljne probleme u pronalaženju stručnog osoblja.
„Tražimo ljude koji zaista znaju da programiraju“
Manuel Lev-Ber (35), osnivač i direktor kompanije za sajber bezbednost Spixnet, već mesecima pokušava da pronađe kvalitetne programere.
– „Tražimo dva do tri dobra programera, po mogućstvu za rad od kuće. Fakultet iz oblasti računarstva jeste prednost, ali nije uslov“, objašnjava Lev-Ber za austrijski list Heute.
Plata koju nude je i više nego konkurentna – preko 5.000 evra mesečno. Ipak, ni to nije uvek dovoljno da privuče kandidate.
– „Jedan student koji je tek završio Tehnički univerzitet rekao mi je da ne želi ni da počne za manje od 70.000 evra godišnje, a zapravo cilja na 105.000. Za startup kompaniju to je ogroman iznos – nismo velika korporacija“, kaže Lev-Ber.
Problem kvaliteta kandidata i (pre)oslanjanje na AI alate
Osim što su očekivanja sve veća, poslodavci se suočavaju i sa padom kvaliteta rada kandidata.
– „Devedeset odsto njih koristi samo ChatGPT. Nama trebaju programeri koji zaista znaju da pišu i optimizuju kod. Nekada su programeri pretraživali biblioteke, prilagođavali i unapređivali kod, a danas gotovo svi samo kopiraju AI generisana rešenja, što dovodi do problema u funkcionisanju softvera“, ističe direktor Spixneta.
Prema njegovim rečima, od kandidata se očekuje poznavanje popularnih programskih jezika poput Jave i Pythona, rad sa vektorskim bazama podataka, kao i pravilno postavljanje servera – veštine koje, kako kaže, danas poseduje vrlo mali broj ljudi.
Radnici sve češće na ivici burnout-a
Ovaj slučaj otvara i širu sliku tržišta rada – mnoge kompanije, posebno u IT sektoru, očekuju da jedan zaposleni obavlja zadatke koji bi ranije bili podeljeni na čitav tim. Tako se za jedno radno mesto često traže veštine iz nekoliko različitih oblasti – od razvoja softvera, administracije servera, analize podataka, pa sve do marketinga i prodaje.
Takav trend povećava rizik od burnout-a – sindroma izgaranja usled hroničnog stresa i preopterećenosti. Prema globalnim istraživanjima, sve veći broj radnika prijavljuje mentalni i fizički umor, dok poslodavci pokušavaju da balansiraju između potreba tržišta i realnih mogućnosti svojih timova.
Veća plata da, ali i zdraviji uslovi rada
Iako visoka plata svakako igra važnu ulogu, sve je jasnije da kandidati traže i održive uslove rada – balans između privatnog i poslovnog života, jasna podela odgovornosti i realna očekivanja. U suprotnom, čak i primamljiva ponuda od nekoliko hiljada evra mesečno može ostati – bez prijavljenih kandidata.
