Prošlo je 35 godina od antologijskih golova Piksija Stojkovića
Aleksandar K.
Objavljeno 26/06/2025
Prvi gol protiv Španije jedan od najlepših u istoriji Svetskih prvenstava
Prošlo je 35 godina od čarolija Dragana Stojkovića protiv Španije na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. Tri i po decenije od antologijskog duela na stadionu Bentegodi u kome je četa Ivice Osima pokazala koliko fudbal može da bude umetnost.
Piksi danas, kao selektor Srbije i čovek koji je prošao sve nivoe fudbala – od Niša do Nagoje, od Marseja do Beograda – govori mirno, ali s emocijom koja se ne može sakriti. O Veroni, Osimu, drami u Firenci i vrednosti jednog trenutka koji je obeležio ne samo njegovu karijeru, već i čitavu jednu epohu.
– Vreme prolazi, sećanja ne blede. Prosto ne verujem da je prošlo toliko godina. Jubileji zato i služe. Da nas podsete da smo ostavili trag u istoriji i to je nešto što niko ne može da nam oduzme – priča dvostruki strelac na utakmici protiv Španije u osmini finala Svetskog prvenstva.
– Možete da postignete hiljadu golova na nekim nevažnim turnirima ili prijateljskim utakmicama, ali to nema nikakvu vrednost u poređenju sa Svetskim prvenstvom. To su trenuci kada se takmičite sa samim sobom i pitate se da li zaista pripadate svetskom vrhu ili ste samo igrač za lokalne sredine. Sudbina vam ponudi pozornicu, a na vama je da iskoristite priliku i svetu pokažete kakav talenat posedujete i od kakvog ste materijala sazdani.
Nokaut sistem. Mi ili oni. Paklena vrućina, preko 40 stepeni Celzijusa. Kreće kontra, a meni duša u nosu. Kažem sebi: ‘hajde, još samo ova akcija’. Imao sam taj neki mentalni sklop da u najtežim trenucima utakmice izvučem poslednje atome snage. Trčim ka šesnaestercu Španije i već vidim sebe kako postižem gol. Samo da Zlatko Vujović prebaci Sančiza i da lopta dođe do mene.“
– Vidim da je kratka i molim boga da je Katanec glavom prebaci na drugu stativu. Kada je počela da pada nijednog trenutka nisam imao dilemu. Znam da bi milion igrača šutnulo iz prve. Zalomio sam Martina Vaskeza, a ostalo je istorija. Đurković je i pre šuta počeo da viče GOOOOOL! Zanimljivo da je Zubizareta posle lažnjaka ostao vrlo pribran. Nije naseo na foru, što je moglo znatno da mi oteža posao.
Video sam u deliću sekunde jedino mesto kuda bi lopta mogla da prođe i završi u mreži. Plašio sam se ako šutnem poluvisoko, ispružiće ruku i odbraniti. Dozirao sam šut taman toliko da igrač Španije koji se zaleteo da spase sa gol-linije nema šanse da interveniše. Sve je bilo savršeno izvedeno.
IZVOR I FOTO – FSS
Popularno sad
Da li je hodanje zaista dobra vežba?
Svideće vam se
