Duodrama „Pupin – poslednji san“: scenska priča o odnosu prema nauci, rasejanju, tuđini, imigraciji, patriotizmu, znanju i učenju, jeziku, naciji i identitetu biće izvedena u subotu, 22. marta od 19.30 sati u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.
Za nastajanje teksta, autorka Vjera Mujović, koristila je Pupinovu autobiografiju, nagrađenu Pulicerovom nagradom, srpsku narodnu književnost, Novi zavet i narodne poslovice. U režiji Miloša Pavlovića lik Mihajla Pupina tumači Dušan Matejić, a njegovu majku Pijadu Pupin, Vjera Mujović.
Mihajlo Pupin, jedan od najvećih svetskih naučnika, živeo je u rasejanju, ali je čitavog života pomagao maticu Srbiju u vreme balkanskih ratova, za vreme i posle Velikog rata. Zahvaljujući Pupinu i njegovom prijateljstvu sa američkim predsednikom Vilsonom, 1918. godine, u Vašingtonu se prvi put zavijorila strana zastava, i to srpska. Pupin je pomagao školovanje brojne dece, učestvovao je na Pariskoj mirovnoj konferenciji i dao ogroman doprinos za dobrobit Srbije. Osnovao je nekoliko fondova u cilju slanja i organizovanja pomoći Srbiji. Družio se sa najvažnijim svetskim naučnicima i američkim državnicima, ali je uvek mislio na reči svoje majke, religiozne žene koja je shvatala značaj školovanja i nauke.
Duodrama „Pupin – poslednji san“ predstavlja imaginarni susret majke Pijade i sina Mihajla. U dubokoj starosti, Mihajlo Pupin seća se svog života i postignuća: kao dečak, naučnik, patriota, imigrant, učesnik i svedok važnih istorijskih događaja, dok ga majka sluša, teši i umiruje.
Tokom izvedbe predstave „Pupin – poslednji san“ upotreba mobilnih telefona u živom prenosu gledaocima pruža mogućnost praćenja i iz drugih vizura. Upotrebom novih medija simbolički su predstavljena Pupinova dostignuća u telekomunikacijama za koje je dao neke od najznačajnijih patenata.
