Održana komemoracija povodom smrti Milorada Milinkovića

Komemoracija povodom smrti reditelja Milorada Milnkovića (1965-2025) održana je danas u ispunjenoj bioskopskoj dvorani 6 MTS dvorane, u prisustvu članova porodice, kao i brojnih saradnika, prijatelja i poštovalaca.

Komemoraciji su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, muzičar i kreator serija Nenad Janković, poznat kao Nele Karajlić, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, kao i reditelji Darko Bajić i Darko Nikolić.

Poštu reditelju, scenaristi, muzičaru i sportskom komentatoru Milinkoviću odali su i glumci Nikola Vujović, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Aleksandar Srećković, Miloš Vlalukin, pisac Muharem Bazdulj, menadžer i producent Maksa Ćatović i drugi.

Na komemoraciji su prikazane fotografije i video odlomci iz života i rada Milinkovića, a puštena je i pesma njegovog got rok sastava Morbidi i mnoći „Put“.

U emotivnom obraćanju, ćerka Divna Milinković se, između ostalog, prisetila kako su zajedno gledali seriju „Ubistva u Midsomeru“ i kako je njen otac u kvizu „Slagalica“ „uvek znao broj“.

– Više neće biti rečenice: ‘Idem kod tate’, ‘E, tata gde si? Jedva čekam da te vidim, nedostaješ mi’. Kako ću ja bez tebe? Nećeš me više nikada zagrliti poljubiti ili pevati pesme – rekla je ćerka.

Divna Milinković je obećala da će sve raditi kao njen otac – slušati rok muziku, ići u srednju matematičku školu i režirati.

Divna Milinković je rekla da je njen otac posedovao „pamet, ljubav i veru u Boga, i u sve nas“, da je voleo Boga i molitvu, a da je otišao na veliki dan – Božić.

U svom obraćanju, Karajlić se prisetio da se sa Milinkovićem upoznao „onomad, u zemlji koje više nema“ i da su shvatili da im „police krase iste knjige, gramofone iste ploče, a bioskopi prikazuju iste filmove“.

Prema njegovim rečima, bio je to „čitav jedan svet, toliko širok i toliko bogat“, da je bilo logično da Milinković postane Tragač u televizijskom kvizu „Potera“.

– Zbližila nas je komedija. Njime smo opisivali svet oko sebe. I ti i ja smo znali koliko je tačna ona izreka da se ljudi bez smisla za humor nemaju čega plašiti. Najgore im se već dogodilo – rekao je Karajlić.

Milinković i Karajlić su „pripadali generaciji koja je snila iste snove, opijene utopijom“, koja je postojala jedino u njihovim glavama i u Milinkovićevom stanu na korak od Knez Mihajlove ulice.

Prema njegovim rečima, taj stan je bio „utočište, sigurna kuća za sve jugoslovenske rokere, a osmeh u njoj bio je jedini način komunikacije“.

– Naša se utopija, međutim, raspršila pod udarom buke i besa. Estetika i etika prestale su da postoje, život je postao gorak, ali me raduje to što smo pružili dostojanstven otpor – naveo je Karajlić.

- Advertisement -