Sandra Božić o protestima: Nisu nam potrebne blokade i podele, mladi su zlopotrebljeni

Sandra Božić narodna poslanica u Vladi repbulike Srbije dala je svoje viđenje o blokadama i protestima koji se trenutno odvijaju u Srbiji, a krenuli su nakon tragedije i pada nadstrešnice u Novom Sadu. 

– Svedoci smo svakodnevnih i ubrzanih procesa koji se odvijaju na međunarodnom planu, pa tako ni mi kao zemlja na raskršću nismo ostali pošteđeni. Naučili smo kroz istoriju da u svim zemljama koje se nalaze na mestima sučeljavanja velikih sila postoji i njihova želja za utvrđivanjem interesnih zona. Takve podele plena nekada su pravljene putem kolonizacija, okupacija i obojenih revolucija, iz kojih nijedna država nije izašla snažnija.

Naprotiv, uvek je nakon početne euforije nastajala kriza i još dublja podela.

Najčešći mehanizam za borbu protiv nepokornih država danas, velike sile nalaze u taktici hibridnog rata, iako onaj konvencionalan ne odbacuju kao mogućnost. Tu je sve dozvoljeno, a kao glavni akteri za sprovođenje njihovih ciljeva uzimaju se NVO finansirane preko stranih fondova za realizaciju agende koja je u tom trenutku prioritetna.

Te operacije su usavršavane tokom Evromajdana na koji se srpska opozicija sve češće poziva, a ne manjka ni primera iz ove godine kada su tenzije na istočnoj strani NATO-a zaoštrene priključenjem Finske, čime se linija razdvajanja pomerila znatno na istok. Upravo taj događaj zajedno sa sukobom u Ukrajini možemo smatrati inicijalnom kapislom za sve ono što je nedavno eskaliralo događajima u Moldaviji, Gruziji i Rumuniji. Društvo je godinama bilo izloženo operacijama, kampanjama i različitim veštačkim podelama, toliko da ne čudi razvoj događaja koji su na ivici građanskog rata.

Nije tajna da se sve to događa naočigled građana koji su pod stalnim uticajem različitih kampanja izmanipulisani i dovedeni do granice pucanja. Prioriteti tih kampanja nalaze se u različitim temama od zelene agende, preko vok kulture, pa sve do kvazi-patriotskih organizacija, a u cilju manipulacije narodom i davanja privida borbe za ispravnu stvar. Sve to dovedeno je do ekstremne krajnosti da se ne ostavlja mogućnost drugačijeg mišljenja. Kampanje su ciljane i za njihovo širenje se koriste društvene mreže, kao i medijske grupe za pritisak preko kojih se plasiraju lažne vesti i propaganda usmerena protiv sopstvenog naroda i države.

Ovakvu vrstu ratovanja iskusila je i Srbija u više navrata tokom kojih su različite NVO i njima bliske partije udarale na osnove nacionalnog identiteta i koristile neobaveštenost naroda za svoje političke ciljeve.

Najbolji primer tome jesu majske tragedije prethodne godine, kao i nedavna nesreća u Novom Sadu gde je živote izgubilo 15 ljudi, dok je 2 teško povređeno. Kao odgovor na nesreću, opozicija je pozvala narod na okupljanje i proteste, koji su se završili vandalizmom, nasiljem i tučama – što podseća na situaciju nakon majskih tragedija. Takvo ponašanje pokazalo nam je svo licemerje opozicionih prvaka i njihovu spremnost da po svaku cenu idu do kraja, zarad dolaska na vlast, dok je kod ostalih građana nastao opravdan revolt zbog terora nasilne manjine.

Na tom putu su se koristili najprljavijim sredstvima od targetiranja dece političkih neistomišljenika, preko uništavanja državne imovine, pa sve do maltretiranja građana blokadama i provociranjem policije, kako bi se proizveo sveopšti haos i nestabilnost, uz orkestriranu podršku svojih medija praćenih lažnim vestima na društvenim mrežama.

Blokade su postale brend opozicije koji je stvorio još oštrije podele i nasilje. Stvorena je situacija u kojoj svako ko nije na blokadi, iako u njima učestvuje značajna manjina građana, dobija etiketu bota, bezosećajnika i sendvičara. Odatle se dolazi do zaključka da je sloboda različitog mišljenja dozvoljena, samo ukoliko se to mišljenje poklapa sa svim onim što možemo da čujemo na opozicionim televizijama ili društvenim mrežama, a što je u saglasju s kampanjom za čiju promociju se masno plaća iz inostranstva posredstvom NVO.

Poslednja žrtva takve kampanje postali su studenti, a za njima i srednjoškolci, čiji se buntovnički duh i mladost zloupotrebljava zarad političkih ciljeva opozicionih partija. Time je uništeno poslednje uporište slobodne misli, nad kojom se nadvilo licemerstvo i nezajažljivost opozicije koja ulicu i nasilje vidi kao legitimno sredstvo političke borbe.

- Advertisement -