Najgledaniji filmovi 20. Slobodne zone na bis
Dan nakon zvaničnog zatvaranja 20. Slobodone zone, u Dvorani Kulturog centra Beograda u utorak, 12. novembra, na repertoaru će biti najgledanija ostvarenja festivala: „AI pravda”, „Mi nemamo drugu zemlju”, „Moj najdraži kolač” i „Uvek postoji sutra”
Karte po ceni od 400 dinara u prodaji su na blagajni DKC od 11. 11. u 16 sati.
Politički futuristički triler „AI pravda” Simona Kasala na programu je u 15 časova.
Film je smešten u blisku budućnost, u kojoj španska vlada planira da sudije zameni softerom veštačke inteligencije kako bi doprinela efikasnosti i depolitizaciji pravosudnog sistema. Međutim, kada je žena koja je osmislila ovaj sistem pronađena mrtva, sudija pozvana da proceni proceduru, shvata da joj je život u opasnosti, jer su u igri interesi moćnih ljudi iz državnog vrha.
Dokumentarac o mladom Palestincu i Izraelcu koje je spojila borba za pravdu, „Mi nemamo drugu zemlju”, na repertoaru je od 17 sati.
Film nas vodi u Masafer Jatu, palestinsko selo na Zapadnoj obali koje izraelski vojnici postepeno uništavaju zbog, navodno, nelegalne gradnje. Da iza svega stoji šira zavera da se Palestincima preuzme zemlja otkio je izraelski novinar Juval Abraham. On se pridružio Palestincu Bazelu Adri, čija se porodica decenijama bori protiv rušenja kuća i prinudnog iseljavanja, u borbi protiv nepravde koju su pretočili u film.
Nežna i dirljiva drama „Moj najdraži kolač” biće prikazana od 19 časova.
Višestruko nagrađivani film iranskih reditelja Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe prati sedamdesetogodišnju udovicu Mahin, koja je spremna da se otvori za novu ljubav. Neočekivani susret sa taksistom u penziji pretvoriće se u neplanirano, nezaboravno veče.
Program na bis zatvara italijanska melodrama „Uvek postoji sutra” u 21 sat.
Rediteljka, scenaristkinja i glavna glumica, Paola Kortelezi, snimila je priču inspirisanu teškim životima svojih baka i prabaka. Ona igra Deliju, domaćicu u posleratnom Rimu koja trpi nasilnog muža i džangrizavog svekra. Ovu tešku temu Paola je prikazala na jedan gotovo crnohumorni način, zbog čega je film doživeo nezapamćen uspeh u Italiji. Film je stigao i do škola i parlamenta, podstakavši diskusije o duboko ukorenjenoj patrijarhalnoj kulturi u ovoj zemlji.