Pešić se lepo dopunjavao sa igračima
Šteta što se u finalu nisu sastale Srbija i Nemačka
Dan posle osvajanja olimpijskog odličja košarkaška reprezentacija je doletela u Srbiju. Dobro raspoloženje sa slavlja prenelo se i na beogradski aerodrom.
– Želeo bih da se zahvalim na podršci koju smo mi u Parizu osetili od naroda i naših navijača. Ono što je interesantno – od ljudi koji stvarno poznaju košarku. Vole je – ne samo žive od košarke, nego žive za nju. To je za nas veliko zadovoljstvo. Želim da se zahvalim javno igračima, Bogdanu kao kapitenu ekipe, nema velikog rezultata bez zajedništva. Sklopljen je tim od ogromnog iskustva i mladosti i znanja. Za velike stvari je potrebno mnogo odricanja, nailazi se na mnogo prepreka da bi se stiglo do cilja – rekao je na konferenciji Svetislav Pešić.
– Ja sam ponosan i doživljavam najveću sreću što sam radio sa tim momcima, jer su oni napravili takav balans između sebe – nije se znalo ko je najvažniji. Nije se znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Svi su delovali od početka do kraja teškog turnira… Ne govori se više o inddividualnom kvalitetu i talentu, nego ogromnom mentalnom sklopu i izdržljivosti. Te tri utakmice koje smo mi odigrali u Parizu – nikada nije bilo i nikada se neće ponoviti. Ovo je bio najbolji olimpijski turnir u istoriji. Rekao sam pre početka da je devet ili deset kandidata za medalju. Bilo je nemoguće napraviti uspeh bez timskog duha i fokusa pre, za vreme i nakon utakmice. Trebalo je imati mentalnu snagu, koju su momci pokazali. Meni su pomogli, a ja sam se trudio sa stafom da njima pomognem. Ovo je ogroman uspeh, ne samo rezultat nego način na koji smo stigli.
Iako su izgubili od SAD uspeli su Orlovi da se podignu protiv Nemačke.
– U sportu kao u životu – ako imaš pred sobom cilj, nije lako stići do njega. Ali on te motiviše, daje ti snagu da izdržiš. Da se odrekneš nekih lepih stvari preko leta, budeš sa ekipom, Završi se utakmica – ne postoji ništa drugo, odmah ide priprema za sledeću utakmicu. Tako je bilo manje-više u Manili. Mogli smo da izgubili sinoć od Nemačke, ne bih promenio stav oko toga. Ja se ponosim i javno im čestitam na svemu što su uradili. Ne samo ove godine – postoji određeni kontinuitet i drugarstva… Radi se zajedno. Dobijao sam od igrača i primedbe i kritike, predloge koji se nisu uklapali u moja pravila. Našli smo put do toga da ekipa ne trpi, već naprotiv da iz toga se postigne još bolja igra, privrženost i verovanje u ovo što mi radimo. Igrači su osetili da im verujem i stvorilo se uzajamno poverenje. Onda dolazi do sportskog uspeha – koji smo nama omogućili, a i porodici, drugarima, a i vama.
Žal što Srbija i Nemačka nisu igrale u finalu izrazio je i nemački selektor.
“Ja se apsolutno slažem sa njim. On je čovek koji je uvek skroman, uvek na zemlji, veliki stručnjak… Ja sam rekao i na toj konferenciji – da se ne shvati u ovom ili onom smeru – da je trebalo finale da igraju Nemačka i Srbija. Zaslužile su ekipe, svaka na svoj način – zaključio je Pešić.