Izložba „Svetlost koju ne vidimo“ u Galeriji Singidunum

Izložba „Svetlost koju ne vidimo“ Isidore Ivanović biće otvorena od 29. aprila do 13. maja u Galeriji Singidunum.

Tragedija koja se dogodila 3.maja 2023. godine u beogradskoj osnovnoj školi „ Vladislav Ribnikar „ je zauvek ostavila ožiljke na srcima i dušama  svih nas. Bol koju će zauvek osećati porodice i prijatelji nastradale dece i njihovog Dragana nikada neće iščeznuti. Svetlost koja se toga dana ugasila i praznina koja je nastala lebdeće nad našim gradom i zemljom večno. Iako ih većina nas nije upoznala, sa dubokim pijetetom i ljubavlju ćemo se sećati Ane, Angeline, Sofije, Adriane, Katarine, Bojane, Eme, Mare, Andrije i Dragana.

Slikarka Isidora Ivanović , čije dete pohađa istu školu je svoju bol, strah, nemoć i nemir pretočila u umetnost, slikarstvo, u svoju primarnu i užu specijalnost . Kolekcija  je nastajala mesecima, u periodu kada smo svi očekivali preuzimanje odgovornosti i prave poteze od strane „sistema“ i državnih institucija. Iako smo se svi nadali da će nas ova tragedija probuditi, izazvati naš zajednički  „reset”, i da ćemo postati  humanije društvo, desilo se upravo suprotno.  Odgovorni su zatvarali oči, zataškavali su se propusti, a mediji su izveštavali senzacionalistički i nedostojno.

Osluškujući decu iz škole, Isidora je došla do zaključka da te male glave pate, da se plaše, da se na svoj način bore sa turobnim mislima, osećanjima i sećanjima na taj dan koji im je zauvek promenio živote.  Na slikama su predstavljena deca, svedena najčešće na jednu figuru koja svojim stavovima, izrazima lica i gestikulacijama izražavaju vrlo eksplicitno tugu, beznađe, strah, bespomoćnost… Prikazane u enterijeru ili eksterijeru, u okviru školskih zidina, asfalta ili  nepreglednog nebeskog prostranstva, iz profila ili okrenuti leđima ka posmatraču, oni su krhki i sami… sami u svom očaju i tuzi. Gotovo na svakoj slici  su različitim simbolima (suze, srca, kapljice, lišće, knjige, zvezde… ) prikazani njih desetoro. Na taj način je autorka želela da nam skrene pažnju koliko naslikane devojčice i dečaci pate za  svojim drugarima i Draganom. Da bi istakla njihovu ranjivost i izloženost, Isidora je sve dečake predstavila bez majica, a devojčice u lakim, letnjim haljinama bez ikakvih detalja u boji ili sa ličnim predmetima.

- Advertisement -