Danas je dan POBEDE – ŠTA SIMBOLIZUJE NATALIJINA RAMONDA?
Ivan B.
Objavljeno 11/11/2023
Danas je dan POBEDE, a ne dan primirja.
Na današnji dan, 11. novembar 1918. godine, Nemačka i Austrougarska su potpisale kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u vozu, blizu grada Kompijena, u Francuskoj. Time je okončan prvi svetski rat, a sile Antante, zajedno sa Srbijom, izašle su iz ovog rata kao pobednici.
Cela Evropa, ali i svet skupo su platili ovaj rat. Ukupno, rat je odneo oko 16 miliona žrtava. Najviše žrtava imala je Rusija, oko 4 miliona, a Srbija 6. po redu sa žrtvama, izgubila je oko 1,2 miliona stanovnika, što je tada bilo trećinu stanovništva.
Večna slava svim borcima koji su svoju krv prolili za slobodu i svoju državu.
ŠTA SIMBOLIZUJE NATALIJINA RAMONDA? Gde god je kročio srpski vojnik raste ovaj cvet!
Obeležavamo Dan POBEDE (primirja) u Prvom svetskom ratu, a simbol ovog praznika je cvet Natalijina ramonda.
Ovaj državni praznik u Srbiji se obeležava od 2012. godine u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat.
U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Natalijinu ramondu nazivaju i „cvet-feniks“ jer se, kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi s prvom kišom ponovo ozelenela. Kako se ovaj cvet diže iz pepela tako se i srpska vojska iako otpisana vratila i oslobodila svoju zemlju!
Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.
Želeo je da ga nazove „Niška ramonda“, ali je ipak odlučio da mu ime da po kraljici Nataliji Obrenović.
Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.
Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodne dve otrkivene su „Srpska ramonda“ koju je na Rtnju našao Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.
