Izložba „Iscrpljenost i ushićenost ili Mogu, ne mogu: studija četiri figure“ u MSU
Ljiljana Z.
Objavljeno 12/06/2023
Izložba „Iscrpljenost i ushićenost ili Mogu, ne mogu: studija četiri figure“ Darka Dragičevića biće otvorena u petak, 16. juna u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti.
Vođenje kroz izložbu i razgovor sa umetnikom održaće se u subotu, 17. juna, u 18 časova. Kustos je Miroslav Karić, a izložba će biti otvorena do 21. avgusta.
Umetničko-istraživački projekat Exhaustion and Exuberance or I Can, I Can’t: Four Figure Studies autora Darka Dragičevića izveden je i dokumentovan na lokacijama u Berlinu i Beogradu između aprila 2021. i novembra 2022. godine. U okviru pomenutog projekta, umetnik istražuje procese performativnog otelotvorenja i javnog govora kroz studije figura, odnosno rekonstrukcija u vidu intervencija u javnom prostoru karakterističnih za lokacije na kojima su izvedene, kao i kroz procese audio-vizuelne dokumentacije. Ispitujući kako njegovo istraživanje utiče na društvene specifičnosti odabranih lokacija u berlinskom i beogradskom urbanom prostoru, umetnik posebno obraća pažnju na svoje dugoročno prisustvo kao istraživača, i kratkoročno kao izvođača tokom intervencija. Na taj način, Dragičević dalje analizira kako se predloženi istraživačko-izvođački procesi manifestuju na odabranoj lokaciji i kakav je odnos publike prema izvedenim rekonstrukcijama.
U duhu holandskog teoretičara Jana Vervurta (Jan Verwoert), koji se u eseju Exhaustion and Exuberance: Ways to Defy the Pressure to Perform / Načini da prkosite pritisku (pro)izvođenja (Sternberg Press, 2010) pita: „Ali šta bi značilo odupreti se društvenom poretku u kojem visoke performanse postaju sve veći zahtev, ako ne i norma?”, Dragičević je izabrao četiri postojeća umetnička dela u kojima svaka od figura, kroz svoj položaj i držanje u odabranoj prostornoj lokaciji, izražava ne visoku performativnost, već upravo kolaps i pad. Istovremeno, svaka figura predstavlja i oličenje neke vrste uzbuđenja, jer je spremna da prihvati apsurdnost svoje pozicije. Ovde, prepuštanjem padu, i na taj način odupiranjem vertikalnosti visokih performansi, figura van statične slike gradi otpor tokom svakog ponovnog izvođenja.
Na četiri mesta u javnom prostoru Berlina i Beograda, Dragičević izvodi rekonstrukcije slika statičnih položaja figura iz tri umetnička dela: fotografije L’Empereur 06 / Car 06 Tomasa Rufa (Thomas Ruff), Failing to Levitate in the Studio / Neuspeh levitacije u studiju, Brusa Naumana (Bruce Nauman), figure u pokretu koja je studija Basa Jana Adera (Bas Jan Ader) za njegov rad Broken Fall (geometric), Westkapelle, Holland / Slomljeni pad (geometrijski) Vestkapele, Holandija, kao i dokumentarne fotografije jedne od autorizovanih kopija skulpture Le Penseur / Mislilac Ogista Rodena (Auguste Rodin) koja je prevrnuta na podu, oštećena nakon bombaškog napada u Muzeju moderne umetnosti u Klivlendu 1970. godine. Poput ventrilokvista, izgovarajući tekstove različitih autora, umetnik daje glasove tim figurama, dodeljujući im i nove lokacije: Rufov Car, tako, izvodi govor Čarlija Čaplina (Charlie Chaplin) iz filma Great Dictator / Veliki diktator u supermarketu, Rodenov Mislilac reinterpretira Lecture on Nothing / Predavanje o ničemu Džona Kejdža (John Cage) na gradskom trgu, dok u šumovitom parku Ader donosi priču Done Haravej Camille Stories: Children of Compost / Priče Kamile: deca komposta.
Darko Dragičević (1979, Beograd) jeste vizuelni/performans umetnik, filmski stvaralac i predavač koji od 2003. godine predstavlja svoj rad na međunarodnoj sceni. Proširujući pojam umetničke prakse, kreće se između oblasti vizuelnih umetnosti, performansa, koreografije i filma. Uključen je u interdisciplinarne projekte i međumedijske saradnje. Dragičević je izlagao svoje radove na različitim samostalnim i grupnim izložbama, festivalima i kustoskim programima kao što su Kunstmuseum Bonn, galerija David Zwirner u Njujorku, The Armory Show u Njujorku, na filmskom festivalu u Oberhauzenu, festivalu Ann Arbor u Mičigenu i Tanzfabrik u Berlinu, između ostalih. Od 2017. godine sarađuje sa Goethe-Institutom u Beogradu na projektima: Neuspeh kao praksa, Laž i krađa kao praksa, Nejednakost kao praksa. Studirao je filmsku i televizijsku produkciju na Njujorškoj filmskoj akademiji u Njujorku i vizuelne umetnosti na Međunarodnom koledžu za umetnost i nauku u Milanu, gde je diplomirao vizuelnu komunikaciju i magistrirao vizuelne umetnosti. Živi i radi u Berlinu.
Koncept, performans: Darko Dragičević / Dizajn zvuka: Ostin Fišer / Kamera: Kristina Čupke (Figure #1-3), Marina Ćuruvija (Figure #4) / Koreografsko istraživanje: Martin Zonderkamp, Margret Sara Gudjonsdotir, Zeina Hana, Kristina Čupke / Projektni savetnici: Ostin Fišer, Kristina Čupke / Korekcija boje: Dragana Krtinić (Figure #4) / Zahvalnice: Una Popović, Zorica Milisavljević i Sunčica Šido (Goethe-Institut Beograd), Sine Behrndt, Marija Torlak, Dragana Stojanović, Huan Domingez.
lj.z.
