U četvrtak, 6. aprila u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, održana je promocija knjige „Srpski film: pedesete“ autora Saše Radojevića, u izdanju Filmskog centra Srbije.
Na promociji su govorili Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, Vesna Perić, teoretičarka i kritičarka Drugog programa Radio Beograda, Milutin Petrović, filmski reditelj i scenarista, kao i autor knjige.
Gordan Matić je u svom uvodnom obraćanju rekao: „Ovo je i meni lično dugo očekivana knjiga, jer znam koliko je Saša na njoj predano radio. Ona će ostati za istraživanje za nove generacije, naročito za studente. Ova tema je vrlo deficitarna ne samo kod nas u Srbiji, već uopšte na ovim prostorima. Taj period pedesetih godina prošlog veka niko nije obradio studiozno kao što je to Saša uradio. Zaista mi je zadovoljstvo što sam na čelu FCS-a otkada izlaze ovako divne knjige“.
Vesna Perić je o knjizi rekla: „Ovu epohu sam, zahvaljujući autoru, videla kao fantastično blago koje on posle mnogo decenija otkriva. Radojević i sam navodi u uvodu da je to nepravedno zapostavljena epoha, da su pedesete u srpskoj, odnosno jugoslovenskoj kinematografiji, potpuno u senci onoga što je došlo kasnije, a to je crnotalasovski pravac. Na neki način je arogancija crnotalasovaca dovela do toga da ova briljantna epoha zapravo bude potpuno potisnuta i stigmatizovana kao s jedne strane socrealizam, a s druge kao neka vrsta konformističkog stila, nečega što uopšte nema dodira s jugoslovenskom stvarnošću. Naprotiv – vrlo ima, iako neki momenti žanrovski ispadaju iz realizma i naturalizma“.
Saša Radojević je o motivima za rad na knjizi rekao: „Oduvek mi je bilo intrigantno, zašto ovde ne postoji svest o tome da treba pogledati ono što se dešavalo ranije, ili puno ranije, već svaka generacija kreće od nulte tačke kao da ništa ne postoji pre nje. U tom smislu sam smatrao da je upravo ta generacija najviše nastradala i bila nipodaštavana, i da je to dobra prilika da se ona ponovo vrati u fokus“.
Milutin Petrović je o pedesetim godinama u domaćem filmu rekao: „Ti filmovi su više ličili na filmove koje smo voleli iz Amerike, snimane s kraja sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Koji su imali priču, bili režirani, gde se video trud ka estetici, gde su birani glumci i glumice da budu lepši od života“. O autorovom stilu pisanja, Petrović je dodao: „To je jedan potpuno autentični književni rad i bilo mi je beskrajno uživanje da ga pročitam“.
Knjiga Saše Radojevića prvi je sistemski pokušaj kritičke revalorizacije srpskog filmskog nasleđa pedesetih godina.
lj.z.
