Izložba slika Anamarije Vartabedijan „Predeli nade i destrukcije“ biće otvorena u Gradskoj galeriji „Milan Tucović“ u Požegi od 12. do 27. januara.
Otvaranje izložbe u četvrtak 12. januara u 19 časova.
Samostalna izložba pejzaža „Predeli nade i destrukcije“ autorke Anamarije Vartabedijan obuhvata dva segmenta koji su likovno povezani u izrazu i tehnici.
Na izložbi će biti predstavljeno 15 ulja i akrilika na platnu, nastalih od 2002 – 2022. godine.
Jedan segment izložbe – PREDELI NADE – predstavlja radove koji su nastajali kao opažanje i izraz sveobuhvatnog duha prirode u proteklih 20 godina. Istražujući anatomiju pejzaža i otkrivajući duh predela i stanje duha u sebi, izraz su sublimacije energije, atmosfere i emocije.
Anamarija Vartabedijan, #PrayforBeirut, Beirut Explosion
Drugi segment – PREDELI DESTRUKCIJE – nastale su u toku 2020 i 2021. godine izazvane aktuelnom situacijom i događajima u svetu. Jedan dodir ljudske ruke, namera ili nemarnost, dovode do katastrofa, destrukcije, razaranja, uništenja (seča šuma i klimatske promene, plastika koja guši i prekriva svet, eksplozije, bombe, ratovi). Nazivi radova obično počinju sa #Prayfor.. i posebno su vezani za aktuelne događaje i njihove posledice (eksplozija u Bejrutu, australijski požari, rat na Nagorno Karabahu, ali je deo radova vezan i za minule događaje – destrukcija Palmire i pad Sirije, bombardovanje Srbije, požar u Notr Damu, 11. septembar… Ipak naša je obaveza da ponovo kažemo da mir nema alternativu, da su svi životi sveti i vredni, da podsetimo da su i šume hramovi za svoje stanovnike, i isto tako vredne kao i hramovi ljudi koji bivaju srušeni, razneti ili spaljeni uglavnom čovekovom namerom.
Oba segmenta postavke problematizuju odnos i poziciju čoveka u prirodi koja je sastavni deo čovekovog bića i duha, koja budi uzvišena osećanja ali je čovek isto tako i uništava. Takođe svaki ciklus na svoj način problematizuje ljudski život kao fragilan, krhak i suštinski prolazan.
PEJZAŽ KAO LIKOVNA MISAO
Pejzaž je jedna od večnih tema umetnosti i jednak izazov, kojom se umetnost i umetnici vekovima određuju, stilski i likovno. Anamarija Vartabedijan je predstavu predela učinila nezaobilaznim motivom svog stvaralaštva. U sagledavanju prirode, koju duboko doživljava, spaja viđeno i imaginarno, unoseći ličnu impresiju, likovno umeće i poznavanje istorije pojedinih prostora – faktografske i magijske.
Upotrebom neslikarskih materijala, kao što su različite vrste peska, mermerni prah i dr., i njihovim prevođenjem u likovnu materiju, umetnica ulazi u dimenziju enformela i postiže likovnu ubedljivost. Apstahovanjem viđenog i svođenjem na osnovne mase, tragajući za izrazom suštine prirode, koloristički raščlanjava prostor, i gradi kompoziciju ritmovanjem jarko obojenih sekvenci, po potrebi i u zavisnosti od tehnike, bojenim crtežom kao čvrstom okosnicom. Slojevitost i reljefnost pejzaža opisuje kretanje linija i površina, čime postiže fluidnost u prostoru slike, baš kao i i željenu atmosferu transvremenskog duha predela koji traje nezavisno od nas.
Anamarija Vartabedijan, Sloboda
Inspiraciju za rad na pejzažima ne nalazi samo u viđenom, već prvenstveno u ličnom i unutrašnjem doživljaju prirode, prirodnih sila i onoga što nam priroda svedoči svojim postojanjem.
U gusto tkanje predstave pejzaža koju karakteriše odsustvo figuracije, utkana je likovna misao. Ispunjavaju ga predeli i vodeni tokovi koji su naša prapostojbina, sa mnoštvom tajni koje hode putevima istorije i mašte, sveta koji je bio i jeste, a jednovremeno nije i nema ga.
U začaranim predelima Anamarije Vartebedijan mešaju se snovi i slutnje, pomeraju granice viđenog, prožimaju život i umetnost.
(Zorica Atić, istoričarka umetnosti – kustoskinja)
lj.z.
Popularno sad
Svideće vam se
