Predsednik notarske komore pokazao pravo lice, zašto se vrši opstrukcija reforme katastra
Predsednik Notarske komore Srbislav Cvejić, obelodanio razloge višegodišnjih pritisaka na Republički geodetski zavod i uzroke opstrukcije reforme koju RGZ sprovodi kroz projekat Svetske banke „Unapređenja zemljišne administracije u Srbiji“ na godišnjoj konferenciji za novinare održanoj 6. oktobra 2022. godine
Posle izjave da „komora javnih beležnika predlaže … da oni upise vrše direktno u državnu bazu podataka“ i da je to „jedino rešenje“ da se RGZ rastereti i poveća pravna sigurnost građana, postaje jasno da su svi štrajkovi, brojni i raznovrsni nadzori, kontrole, revizije, ogroman broj anonimnih krivičnih prijava protiv RGZ-a i direktora RGZ-a, u prethodnih nekoliko godina, bili deo sinhronizovane kampanje protiv sistema katastra nepokretnosti. U skladu sa ustaljenom matricom, i sada se, odmah nakon notara, u medijima oglašavaju i lažni sindikati u RGZ-u.
Cilj svih tih aktivnosti bio je da se eliminiše RGZ kao državni kontrolni mehanizam u postupku upisa nepokretnosti u državnu bazu. Na taj način javni beležnici bi se otrgli jedine stvarne kontrole od strane izvršne vlasti Republike Srbije što bi neminovno vodilo urušavanju načela pozdanja i nestanku pravne sigurnosti za građane, na koju se pozivaju.
Država kroz načelo pouzdanja garantuje za upis u registar jedino ukoliko je u stanju da vrši kontrolu nad upisom što trenutno u ime države sprovodi RGZ. Otuda potiče veliko poverenje građana u katastar nepokretnosti i brojna međunarodna priznanja, sa druge strane raste nezadovoljstvo aktera u koruptivnim radnjama.
Primera radi RGZ je obustavio upis prava na nepokretnosti u preko 50.000 slučajeva zbog nepravilnosti u dostavljenim ispravama javnih beležnika koje su bile nepodobne za upis.
Bez kontrole koju sprovodi RGZ, u slučaju direktnih upisa u državnu bazu, građani bi morali da zaštitu svojih prava traže pred sudovima što bi dovelo do zagušenja rada sudova i povećanja troškova za građane i državu. Sve to je u suprotnosti sa razlozima uvođenja notarijata u Srbiji.
Javni beležnici tvrde da će predloženim rešenjem rasteretiti rad RGZ-a što je besmislica i za to postoji više dokaza, a među njima izdvajamo sledeća dva:
– Prvi je da i sam Srbislav Cvejić u svojoj izjavi konstatuje da se u postojećem sistemu upis u katastar vrši za 5 dana, pa rasterećenje i nije potrebno. Taj sistem je već uređen i efikasan, i zbog toga je on zainteresovani za njegovo preuzimanje i komercijalizaciju.
– Drugi je da se u svom predlogu notari uopšte ne bave celinom sistema u kojem, sem notara, učestvuju i sudovi, lokalne samouprave, javni izvršitelji i ostali državni organi. Time pokazuju da nisu zainteresovani za celovito sistemsko rešenje, neophodno građanima i državi, već samo za komercijalni aranžman i dodatnu laku zaradu što je i prirodno za preduzetnike.
Očigledno je da notari nemaju interes, ali ni kapacitet, svest i saznanja o načinu rada katastara u 21. veku. Oni nisu involvirani u bilo koju međunarodnu organizaciju koja se bavi katastarskim sistemima da bi to mogli da razumeju i primene.
Sistem upisa u kojem RGZ sprovodi postupak upisa je garantovan međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Narodna skupština, zakonima koje je donela i strategijama organa UN-a koje se bave ovom temom. U tom smislu krajnje je neodgovorna izjava predsednika Javnobeležničke komore kojom sebe stavlja iznad navedenim institucijama.