VRHUNSKI ŠAHISTA, PISAC I NOVINAR OBELEŽIO JE DRUGU POLOVINU 20. VEKA U JUGOSLAVIJI
Velemajstor Svetozar Gligorić (1923-2012), u narodu poznatiji kao Gliga, preminuo je pre deset godina.
Bio je vodeći igrač Beogradskog šah kluba, krajem tridesetih najboljeg u Kraljevini Jugoslaviji.
Senzacionalnom pobedom na Sveamaterskom prvenstvu države 1939. u Zagrebu, sa 16 godina, postao je najmlađi jugoslovenski majstor.
Tokom Drugog svetskog rata, u partizanima, nije imao nikakvog dodira sa šahom. Po oslobođenju, bio je zadužen za oživljavanje šahovskog života u državi, kako je u šali znao da kaže „bio sam ministar za šah“. Između ostalog učestvovao je u organizaciji prvog posleratnog šampionata države u Novom Sadu 1945, obezbedio je prostorije za šahovski dom iznad restorana Dušanov grad u Beogradu…
Uporedo je izrastao u vodećeg jugoslovenskog šahistu. Dve-tri godine mu je odolevao dr Petar Trifunović, a onda je nastala Gligina era u jugoslovenskom šahu. Od 1947-1965. bio je 11 puta prvak države. Od 1946-1983. bio je reprezentativac Jugoslavije 131 put, odigrao je 544 partije, pobedio 188, remizirao 286 i izgubio 70.
Bio je predvodnik državnog tima u zlatno doba jugoslovenskog šaha, kada smo bili druga šahovska nacija iza neprikosnovenog Sovjetskog Saveza. Osvojio je 12 olimpijskih medalja, zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih.
Pažnju međunarodne šahovske javnosti skrenuo je na sebe neočekivanim trijumfom na turniru u Varšavi 1947. sa dva poena prednosti ispred Vasilija Smislova, jednog od šestorice kandidata za svetskog prvaka posle smrti šampiona Aleksandra Aljehina. Internacionalni majstor je postao 1948. a velemajstor 1951. najmlađi u svetu iza Davida Bronštajna.
Učesnik je turnira kandidata za svetskog prvaka: u Cirihu 1953. je zauzeo 13. mesto, a 1959. na turnirima održanim na Bledu, Zagrebu i Beogradu bio je 5. U četvrtfinalnom duelu sa Taljem u Beogradu u proleće 1968. poražen je 3½:5½. Krajem pedesetih važio je za najboljeg igrača sveta van Sovjetskog Saveza.
U Minhenu je imao najbolji pojedinačni rezultat na prvoj tabli, 12 poena iz 15 partija. Na Evropskim ekipnim prvenstvima je osvojio 5 srebrnih i bronzanu medalju. Sa Borisom Spaskim je u Batu 1973. imao najbolji pojedinačni rezultat na prvoj tabli 5 (7), a u Hamburgu 1965. i Plovdivu 1983. bio je najuspešniji na drugoj.
Odigrao je oko 4000 turnirskih partija, od toga veliki broj antologijskih. Kao tri najlepše izdvajao je pobede nad Migelom Najdorfom u Mar del Plati 1953. i dve nad Tigranom Petrosjanom: na Turniru oslobođenja Beograda 1954. i na Turniru mira u Zagrebu 1970. Dao je ogroman doprinos šahovskoj teoriji, a njegova Mar del Plata varijanta je odigrana oko 7000 puta u turnirskoj praksi.
Svetozar Gligorić je bio i plodan šahovski pisac. Osim više teorijskih, tokom meča za titulu Fišer-Spaski u Rejkjaviku u leto 1972. pisao je knjigu Meč stoleća.
Knjiga na engleskom je objavljena samo tri dana po završetku meča i postala svetski bestseler. Ubrzo je prevedena na francuski, španski, nemački, portugalski i naš jezik i prodata u oko 400 hiljada primeraka.
Istovremeno sa šahovskom karijerom, Svetozar Gligorić je bio uspešan novinar, najpre u Borbi, tokom pedesetih je bio spoljnopolitički komentator NIN-a, a poslednjih dvadesetak godina bio je novinar Radio Bograda.
Svetozar Gligorić je govorio 6 svetskih jezika i bio vrstan spoljnopolitički komentator
Gliga je bio veliki ljubitelj muzike. Po čitavom svetu je kupovao gramofonske ploče i bio poznat kao najveći kolekcionar u Jugoslaviji. Po malo je svirao klavir i gitaru, a u 81. je počeo da izučava muziku. Ljubav prema muzici je krunisao 2011. kao kompozitor, objavljivanjem kompakt-diska Kako sam preživeo XX vek.
A.K.
