Dirljiva priča Tošikazua Kavagučija „Dok se kafa ne ohladi“ otvara prastaro pitanje: šta biste promenili kad biste mogli da otputujete u prošlost? Još važnije, koga biste želeli da vidite, možda poslednji put?
Debitantski roman dramskog pisca istražuje našu urođenu čežnju da se vratimo u prošlost, da još jednom doživimo minuli trenutak i tako pronađemo utehu za svoju bolnu dušu.
U jednoj uličici u Tokiju postoji jedan sasvim poseban kafić u kom već više od sto godina služe pažljivo skuvanu kafu. Za njega se vezuje na hiljadu legendi. Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Ovaj kafić svojim posetiocima nudi jedinstveno iskustvo: priliku da otputuju u prošlost. Dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako. Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite.
Ali putovanje u prošlost ne dolazi bez posebnih zahteva. Postoje pravila kojih se morate pridržavati. Nalazite se u posebnom kafiću, tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas; sedite i sačekajte da vam posluže kafu; budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života; dok to radite, ispijajte kafu u malim gutljajima i ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.
Ipak, ova stroga pravila obeshrabruju većinu onih koji žele da putuju kroz vreme. Na kraju krajeva, bilo da se vraćate u prošlost ili putujete u budućnost, sadašnjost se ne menja.
Samo u Japanu prodata u više od milion primeraka, knjiga koja je vrlo brzo postala svetski izdavački fenomen „Dok se kafa ne ohladi“ dostupna je na sajtu vulkani.rs i u knjižarama Vulkan širom Srbije.
lj.z.
