Čuveni bend The Wailers, priredio je u petak u ispunjenoj Botaničkoj bašti u Beogradu fantastičan koncert, i pokazao da je i aktuelna postava više nego dostojna da nosi to ime.
Rege veče za nezaborav organizovano je povodom obeležavanja jubileja – 60 godina nezavisnosti Jamajke, postojbine ove vrste muzike. Posetioce koji su se u sumrak okupljali zagrejao je Hornsman Coyote.
Na kraju svog nastupa, sa specijalnim gostom, frontmenom Del Arno benda Jovanom Matićem, izveo je zajednčki snimljenu „Još uvek ima nade“.
The Wailers i u novoj postavi snimaju albume, ali, očekivano, okosnicu njihovog programa čine nezaboravne pesme iz repertoara Boba Marlija, koje su odavno upisane u istoriju rege muzike.
Čim su se začuli taktovi uvodne „Lively Up Yourself“, krenulo je njihanje u prepoznatljivom ritmu.
Sastav koji predvode Aston Baret Džunior i pevač Mičel Brunings svakim tonom je pokazivao savršenu usviranost, a ujedno je i vrlo spontano, potpuno u duhu muzike, komunicirao sa publikom, šireći poruke ljubavi i mira. Neretko se na srpskom moglo čuti „Belgrad, kako si?“, „Hvala puno, hvala puno“…
Nizale su se „Rebel Music“, „Rastaman Vibration“, a uz „I Shot the Sheriff“ svi su pustili glas. Raspoloženi Hornsman Coyote se ubrzo vratio na binu, kao gost, svirajući trombon.
Publika i izvođači kao da su se u jedno stopili uz „No Woman, No Cry“, „Buffalo Soldier“, „Stir It Up“, „Three Little Birds“, „One Love“… Za kraj zvaničnog dela odabrana je „Jamming“. Publika je gromoglasno vratila Wailerse na bis, za koji su sačuvane „Redemption Song“ i „One World“, uz raskošnu, produženu verziju „Could You Be Loved“.
Planirano je da se koncert tako završi, međutim, konzul Mirko Miljuš nije ostao imun na povike posetilaca da žele još. Popeo se ponovo na pozornicu, i zamolio Wailerse da se još jednom vrate.
Tek posle „Get Up, Stand Up“, i „Exodus“, ovo jedinstveno veče privedeno je kraju.
lj.z.
