Stajaće ovacije ispratile su Beogradsku filharmoniju, Nareka Haknazarijana super-stara na violončelu i dirigenta Hauarda Grifitsa, u mariborskoj Sali Union, u nedelju 15. maja.
Publika željna beogradskog orkestra nagradila je dugim aplauzima muzičare koji su izvodili dela Čajkovskog i Dvoržaka.
– Odlasci na turneje su uvek specijalni, a za mene je bila posebna čast da predvodim Beogradsku filharmoniju, orkestar koji mnogo volim i koji predstavlja Srbiju i Beograd u najsjajnijem svetlu. Održali smo zaista fantastičan koncert, orkestar je pokazao sve svoje snage, svirao je odlično i treba da budemo veoma ponosni. Bila je ovo fantastična poruka svima koliko je Beogradska filharmonija vrhunski i izuzetan orkestar – rekao je dirigent Hauard Grifitis, dugogodišnji saradnik Filharmonije.
Foto: Marko Đoković (BGF)
Orkestar je koncert započeo burno uz “Buru” Čajkovskog, a potom je fenomenalni Narek Haknazarijan izveo pravi “rokoko’n’rol”, magično odsviravši Rokoko varijacije istog kompozitora.
Publika je skandirala nakon njegove uzbudljive, virtuozne ali i krajnje zabavne interpretacije, nakon koje je Narek priredio nesvakidašnji ugođaj. Na bis je odsvirao kompoziciju Đovanija Solime uz koju je i pevao, ostavivši publiku bez daha.
– Prvi put sam u Sloveniji, oduševljen sam njenim prirodnim lepotama i šarmom Maribora. Sala Union je odlična, udobna, izuzetne akustike i estetike. Veoma sam radostan da sam gostovao sa mojom voljenom Beogradskom filharmonijom i nadam se da je ovo tek prvi put da zajedno nastupamo van Beograda – rekao je violončelista Narek Haknazarijan.
Foto: Marko Đoković (BGF)
Uvek rado viđena u regionu, pogotovo nakon što je inicirala čuveni ciklus koncerata Pika-Točka-Tačka kojim je povezala Slovenačku i Zagrebačku filharmoniju, Beogradska filharmonija je u Mariboru gostovala prvi put.
Finale večeri je bilo uz raskošnu Simfoniju broj 7, A. Dvoržaka, a publici nije bilo dovoljno uživanja u najavljenom repertoaru, pa je orkestar je na bis odsvirao Mađarsku igru J. Bramsa.
lj.z.
