Danas u 18 sati u Klubu Doma omladine Beograda biće održan dvadesetšesti razgovor iz ciklusa „Zlatne godine: Najbolji muzički albumi 20.veka“.
Tema su albumi Sonic Youth – “Goo” (1990) i The Lemonheads – “It’s A Shame About Ray” (1992), a ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić
Sonic Youth – “Goo” (1990)
Posle skoro deset godina rada, predvodnici alternativnog roka snimili su album kojim su se probili na svetsko tržište. “Goo” je ona ploča koja se pamti i definiše svoje doba. Izašla malo pre nego što će se pojaviti grunge, praktično ga najavljujući, već sadrži sve elemente koji će ga proslaviti – glasan zvuk, nekomercijalan stav, i ideologiju otpadništva od društvenih normi. “Noise” estetika koju su Sonic Youth pretvorili u artistički iskaz od globalnog značaja, konačno je stigao do mnogo ljudi, a sama grupa je došla najbliže tome da postane deo sistema zvezda velikih izdavačkih kuća. “Goo” je bio vrhunac njihovog dotadašnjeg truda da spasu umetnost rokenrola od propadanja i modernizuju ga, tako da izrazi sentiment kraja XX veka.
The Lemonheads – “It’s A Shame About Ray” (1992)
Menjajući se iz hardcore punk benda u melodični pop-rok sastav, Lemonheads su pravili sve bolje i bolje pesme još od kraja osamdesetih. Kad je izašao ovaj album, svi su postali svesni da se Evan Dando pretvorio u jednog od najboljih singer-songwritera svoje generacije. Uspostavljajući most između hipi tradicije i novog undergrounda, sa lakoćom je doneo više topline i ljudskog dodira u inače visoko-isfabrikovanu popularnu muziku, nego što je to iko mogao da očekuje. I ne samo to, već je bio na glasu kao frajer svetskog glasa, što stvarno nije bila zanemarljiva informacija. Dando je sav svoj talenat skoncentrisao na ovu ploču u pravom trenutku, kad su alternativne vrednosti polako zakoračile u mainstream kulturu i tako je ostao upamćen kao jedna od ikona svog doba.
lj.z.
