Jubilarni 15. festival Beldocs biće održan od 11. do 18. maja i premijerno će u našoj zemlji prikazati nagrađivane dokumentarne filmove koji dolaze sa velikih svetskih festivala.
Ovi filmovi nude alternativu masovnoj zabavi i uniformnosti, zadiru duboko i podstiču nas na razmišljanje.
“Pronalazimo, volimo i delimo sa publikom najbolje dokumentarne filmove iz celog sveta. Kao filmska organizacija koja organizuje jedan od vodećih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, verujemo u moć dokumentarnih filmova koji postavljaju pitanja i inspirišu ljude da stvaraju i veruju u promene.“, izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocs festivala.
Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu
Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu (Kurt Vonnegut: Unstuck in Time) prvi je veliki dokumentarni film o piscu Kurtu Vonegatu. Autori filma Robert B. Vide (Robert B. Weide) i Don Argot (Don Argott) uranjaju duboko u njegovo detinjstvo u Indijanapolisu, iskustvo ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu, priču o njegovom braku i porodici, o godinama ranih radova koje je započeo kao publicista za General Electric i prodavac automobila, sve do 1969. godine i njegovog uspona sa antiratnim romanom Klanica 5, koji ga je odveo u sam vrh svetske književnosti.
Ideja o filmu nastala je još pre 40 godina, kada je tada mlad i ambiciozan reditelj Robert B. Vide napisao pismo svom književnom idolu u kojem predlaže dokumentarni film o Vonegatovom životu i radu. Snimanje je počelo još 1988. Sada, prošlost, sadašnjost i budućnost u filmu se brišu, dok reditelj nastoji da dobije što kompletniji pregled života čoveka o kome snima ali i sopstvene uloge u njemu, jer sem što je u pitanju velika biografska posveta, film dokumentuje i odiseju filmskog stvaraoca dok ispituje uticaj piščeve zaostavštine na svoj sopstveni život.
Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih
Italo Disko. Blistavi zvuk 80-ih (Italo Disco. The sparkling sound of the 80s) Alesandro Melacini (Alessandro Melazzini), stari gost Beldoksa kojeg je publika upoznala preko filma o Ćićolini, dolazi sa intrigantnom pričom o ovom muzičkom žanru koji je dominirao osamdesetih godina.
U eri dalekoj od današnjih tehnologija, milioni mladih Evropljana prepuštali su se divljem ritmu, proizvedenom od sintetičkih ali zaraznih melodija, obogaćenog neobičnim tekstovima, elektronskim ritmovima i revolucionarnim muzičkim spotovima. Istražujući rađanje i razvoj ovog muzičkog žanra i društvenog fenomena tog vremena, dokumentarac analizira kreativne i poslovne aspekte muzičke industrije.
Zaronivši duboko u arhivsko istraživanje i intervjuišući umetnike i vodeće ličnosti, autor nas vraća u zvuke osamdesetih, otkrivajući u kojoj meri su oni bili vizionarski.
Žmurke
Žmurke (Hide&Seek) debitantski film rediteljke Viktorije Fiore, međunarodnu premijeru doživeo je u glavnom takmičarskom programu na CPH:DOX 2022. Žmurke su njena reakcija na porast nivoa kriminala među mladima, ali i na italijanski pravosudni sistem, koji je omogućavao sudovima da uklone visokorizičnu decu iz porodica umešanih u organizovani kriminal.
Tako film pratimo iz perspektive neobuzdanog 10-godišnjeg dečaka Antonija, koji živi svaki dan kao da mu je poslednji. Na njega pazi njegova baka Dora, koja se nekad bavila kriminalom, a sada strahuje da on već upada u obrazac koji je sama započela, a Antonijev otac nastavio i zbog kojeg uveliko služi kaznu zatvora.
Zapisničari večnosti
Zapisničari večnosti (The Timekeepers of Eternity) Ovaj animirano-eksperimentalni dokumentarac istražuje opsesiju glavnog lika i njegove unutarnje strahove, iskazane kroz pocepani papir, rekonstruišući tako čitav jedan film kao papirnu noćnu moru.
I ko bi drugi napisao ovakav zaplet nego Stiven King lično! Aristotel Maragkos animiranjem frejmova odštampanih na papiru premontirava TV film Langolijeri (The Langoliers) iz 1995. u jednu autentičnu noćnu moru.
Roselinijevi
Roselinijevi (The Rossellinis) Sa filmskog festivala u Veneciji stiže film o putovanju kroz istoriju jedne porodice, koja je obeležila umetnost. Alesandro Roselini (Alessandro Rossellini), kao najstariji unuk čuvenog filmskog autora Roberta Roselinija, priča priču o svom dedi iz ugla njegovih naslednika – Renca (koji je ujedno i Alesandrov otac), iz braka sa prvom suprugom i potonjih Robina, Izabele i Ingrid iz braka sa Ingrid Bergman, kao i usvojenog sina Đila i ćerke Rafaele iz trećeg i poslednjeg braka čuvenog sineaste. Praveći sagu o svom dedi, Alesandra je interesovala kako genijalnost Roberta kao reditelja, tako i njegov antikomformistički stav prema tako brojnoj porodici.
Jubilarni, 15. Beldocs festival će u dvanaest programskih celina, premijerno u našoj zemlji, prikazati više od 100 najboljih dokumentarnih filmova danas. Karte će uskoro biti u prodaji, kao i online putem beldocs.rs sajta.
lj.z.
