U petak, 1. oktobara u 18 sati u Domu omladine u okviru ciklusa Zlatne godine, pričaće se o albumima „Histoire de Melody Nelson“ i „Scott Walker sings Jacques Brel“.
Predstavljamo neke od najvažnijih stranica popularne muzičke istorije!
Ako moraš da se vratiš onda se vrati sa skandalom, piše u jednom odličnom romanu Gorana Tribusona. Zlatne godine prihvataju tu logiku i vraćaju se – ne sa skandalom – već sa iznenađenjem. Muzika dvojice frankofonskih autora – jedan Francuz, a drugi Belgijanac – Serža Genzbura i Žaka Brela je na repertoaru prve tribine Zlatne godine u novoj, jesenjoj sezoni.
Brelova i Genzburova muzika premostila je La Manš i spojila „egzistencijalnu psihodramu“ francuskih šansona sa novom, razuzdanom rokerskom osećajnošću. Skot Voker i Dejvid Bovi su bili pomagači sa druge obale u toku mostogradnje.
Oni su prepoznali specifičnosti koje nose Brelove pesme i uvrstili ih u svoj repertoar. Trivija kaže – o značaju trivija u rok mitologiji ne vredi raspravljati – da je devojka Skota Vokera, inače Nemica poreklom, bombardovala svog momka Brelovima pesmama. Ona je – gle slučaja! – bila i prijateljica Dejvida Bovija te je i on doživeo isti tretman… I tako dalje. Biće reči o tome na tribini Zlatne godine 1. oktobra u Domu omladine.
Lascivne, višesmislene, blasfemične pesme Serža Genzbura imale su istu sudbinu. Bile su u dosluhu sa tzv. „seksualnom revolucijom“ čiji je jedan od glavnih katalizatora bila rok muzika. One su bile „vetar u leđa“ rokerima u procesima otkrivanja seksualnih sloboda i stvaranja nove osećajnosti. „Histoire de Melody Nelson“ – konceptualni album Serža Genzbura – a la Lolita – o ljubavi između nedorasle devojčice i sredovečnog Parižanina je na repertoaru Zlatnih godina. Drugi album o kome će s govoriti je zapravo kompilacija „Scott Walker sings Jacques Brel“.
Zlatne godine detektuju i objašnjavaju „tajnu vezu“ između evropske minstrelske tradicije i rokerske osećajnosti.
Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić
