Pobednik LIFFE festivala 2015. godine sa filmom „Varvari”, reditelj Ivan Ikić dolazi na 14. Leskovački internacionalni festival filmske režije sa ostvarenjem „Oaza” koji je srpski kandidat za nagradu Oskar.
Film će, u okviru takmičarske selekcije, biti prikazan večeras od 19 sati na mojoff.net onlajn filmskoj platoformi.
Uz osvrt na nedeljnu projekciju u Leskovcu, ali i u susret večerašnjoj onlajn projekciji, pitali smo Ivana kako je primio vest da je „Oaza“ srpski kandidat za Oskara.
– Nisam očekivao takvu odluku i odluka komisije me je prilično iznenadila. S obzirom na sve kontroverze koje poslednje dve decenije prate ovaj izbor, odluka da „Oaza” bude kandidat naše zemlje deluje prilično neverovatno, čak i nama koji smo je stvarali. Toliko je neverovatno da je zbunilo i same medije koji su do sada uvek sa fanfarama pratili kandidate. Ovaj put nastao je muk, a vest o kandidaturi je u novinama bila kraća od prosečne umrlice. Mene iskreno raduje ako je ovo početak diskontinuiteta i jedna nova šansa za naš film da se jednim ozbiljnijim pristupom uključimo u trku za Oskara i redefinišemo šta od te trke želimo, pošto put kojim smo do sada išli evidentno nije dao nikakve rezultate.
Oaza / Foto: Promo (FCS)
Jeste li namerno „Oazu” stvarali kao film o slobodi i kako je ta ideja sazrevala?
– Ideja slobode se nužno nameće u filmu u kome junaci žive u jednom zatvorenom, gotovo logosrpskom sistemu. Ona je čak i opasnost jer u tom kontekstu može da bude veoma suviše očigledna autorska ideja. U filmu sam tražio način kako ona kroz sitne pukotine u sistemu uspeva da izađe na površinu u jednom veoma iskrenom i bolnom obliku.
„Oaza” je film i o onome što skrivamo – emocijama koje bujaju, a koje potiskujemo eliminišemo danas. Vaš film je u tom smislu otrežnjujući?
– Moja ideja je bila da gledalac makar tokom trajanja filma uđe u svet mojih junaka i proživi sa njima to vreme glajući na svet iz njihove perspektive. Onoliko koliko dopustite da vas film uvuče u sebe, toliko je snažna emotivna katarza kada se film završi. Ovo je film koji svakako ostavlja posledice na gledaoce i te posledice uopšte ne prolaze brzo i lako i uopšte nije bezbolno na kraju.
Oaza / Foto: Promo
Prikaz prijateljstva dve devojke, zaljubljene u istog mladića, i njihov dolazak u instituciju za mlade sa posebnim potrebama. Osuđene na doživotno skrivanje od društva, tinejdžere obuzima čežnja za nezavisnošću i ljudskim kontaktom. Vođeni novootkrivenim osećanjima želje i zavisti, njihovi impulsivni postupci ruše krhki balans uspostavljen strogim pravilima institucije i prelivaju se u konfrontaciju i očajnički beg u slobodu.
Publika je imala priliku da pogleda sledeća ostvarenja: makedonsko ostvarenje „Čisto ljudski“ Igora Ivanova, hrvatsku dramu „Tereza 37“ Danila Šerbedžije, srpski film „Živ čovek“ Olega Novkovića, kao i dva slovenačka filma „Zastoj“ i „Sanremo“.
Večeras, poslednje večeri ovogodišnjeg izdanja festivala, biće prikazano ostvarenje „Oaza“ – srpski kandidat za nagradu Oskar, reditelja Ivana Ikića.
