30.000 ljudi na obeležavanju godišnjice „Oluje“ zločinačke akcije
U Loznici se obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“ koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na Republiku Srpsku Krajinu, a u kojoj je skoro 2.000 Srba ubijeno, a 220.000 proterano.
Obeležavanju godišnjice tog tragičnog događaja za srpski narod prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dodik: Kada vidim ovaj skup, pored tuge, osećam i ponos
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je poručio da veruje da bi pogrom bio zaboravljen, da nije bilo jednog čoveka koji je pre 10 godina pokrenuo inicijativu za obeležavanje stradanja – Aleksandra Vučića.
„Sećam se pre 10 godina da smo se dogovorili da zajedno obeležavamo datume iz naše prošlosti, datume koji su najčešće datumi stradanja. I kada vidim ovaj skup, pored tuge, osećam i ponos. U kolonama i stratištima otišao je čitav jedan narod“, rekao je on.
Naši grobovi nas podsećaju na tugu, a spomenici naših masovnih stradanja, koje gledamo po federaciji, više su skalamerija i pokušaj novih poniženja, rekao je Dodik.
„U Bihaću je 1939 godine bilo 57 odsto Srba, a danas ima 35 Srba. I šta je to? Koji je to zločin? To je genocid u kontinuitetu. Ono što su ustaše radile i govorile tokom velikog rata, desilo se na kraju devedesetih“, kazao je predsednik RS.
Istakao je da moramo ići dalje, ali ne smemo zaboraviti i izgubiti sećanje.
„Ponosan sam i na deklaraciju Svesrpskog sabora, koja je rekla da svi prefiksi koji su se stavljali pred ime srpskog naroda moraju biti odbačeni. Nema bosanskih ili hrvatskih Srba, već postoji jedinstven srpski narod“, rekao je on.
Kada napadaju Srbiju i Srbe, onda je jedino istinito da nam bolje ide, istakao je Dodik.
„Danas gledamo masovne napade na Srbiju i predsednika Vučića, na Srbiju koja se digla. Ne očekujte samo da vam država da, borite se za državu. Ako toga nema, nećemo uspeti. Okupimo se oko ideje koja se zove Srbija kao država, i Republika Srpska kao država. Ako budemo podeljeni i mali, onda ćemo ponovo biti lak plen“, kazao je Dodik.
On kaže da je današnji skup dokaz da nisu uspeli da nas unište.
Obraćanje Nataše Basta-Đorđević
Nataša Basta-Đorđević, izbegla iz sela Kurjak, a danas direktorka osnovne škole u Debrcu, rekla je da je najlepše godine provela u malom selu u srcu Like, i da nikada nije verovala da će život da joj se promeni iz korena.
„Već oko šest ujutru videla sam kolonu traktora koji prolaze. Ljudi su svraćali i tražili osveženje, i jedna žena mi je rekla da jutro nećemo dočekati. „Ustaše su krenule od Gospića, već su pala srpska sela, probijena je prva linija“, prisetila se Basta-Đorđević.
Dva ili tri dana smo išli samo napred, tek posle nekoliko dana nas je stigao otac, rekla je ona.
„Peške je prepešačio više od 100 kilometara, samo da bi nas našao. Sećam se i dela kolone koji su gađali na Petrovačkoj cesti. I dan danas se sećam mirisa paljevine i pucanja. Naša agonija se nastavila i do Banjaluke, još nekih četiri ili pet dana. Putovanje je trajalo punih 10 dana, do Banatskoj Karađorđeva, jednog seoceta blizu Zrenjanina gde smo primljeni“, rekla je Basta-Đorđević.
Istakla je da je zahvalna državi Srbiji koja joj je omogućila da se obrazuje, i da stekne znanje pedagoga.