Povežite se sa nama

Ekonomija

Branislav Gulan: „Nikada više neće biti jeftine hrane“

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Globalna kriza gasa izazvala je enormna poskupljenja, koja nisu zaobišla ni poljoprivrednike.

Cene đubriva rastu, nestašica uree je sve veća, a poljoprivrednici zbog niskih subvencija nisu u stanju da obezbede prihranu za žitarice. Pritisnuti visokim cenama i niskom pomoći, poljoprivrednici požarevačkog udruženja „Stig“ najavili su protest upozorenja za četvrtak 25. novembra.

Kako kažu iz ovog udruženja, cilj im je da upozore i osveste nadležne na opasnost ovakve situacije i po poljoprivrednike i po državu uopšte.

„Nastojimo da upozorimo državu na nedostatak i cenu azotnih đubriva jer 1.000 evra je trenutno cena tone uree. To što govore da smo dobro zaradili na poljoprivredi ove godine ne poričemo, ali to nije relevantno za sve predele, jer ispod Save i Dunava zbog suše nisu bili visoki prinosi. Zar i to malo što smo zaradili treba neko da nam uzme, do srži i koske?“, kazao je predsednik udruženja Ivan Vučković.

Vučković upozorava da je jako mali broj ratara uspeo da obezbedi čak i osnovno đubrivo za pšenicu, računajući na prihranu azotom.

„Sa cenom azota od 1.000 evra većina neće imati mogućnost da ga nabavi. Time i država i poljoprivrednici ulaze u problem, ali i mlinarsko-pekarska industrija. Smanjiće se prinos pšenice za sledeću godinu, kvalitet će opasti. Prva prihrana repice i pšenice je za mesec i po dana, a đubrivo se obezbeđuje već u decembru“, kaže Vučković.

Kao jedno od rešenja poljoprivrednici vide povećanje subvencija, koje su u ovom trenutku, kako kažu, drastično niže od onih u zemljama regiona.

„Svesni smo da u celom svetu postoji problem zbog cena gasa, ali isto tako svuda u svetu su subvencije preko 300 evra po hektaru, koje uspevaju nekako da ispeglaju problem“, ukazuje Vučković.

Da su subvencije nekonkurentne i niske smatra i agroanalitičar Branislav Gulan.

„Naše subvencije su po hektaru 35 evra, bile su 5.200 dinara do pre godinu ili dve dana, pa su smanjene za 1.200 dinara. Sa takvim subvencijama ne možemo da budemo konkurentni ni sa jednom zemljom. Na primer subvencije u Hrvatskoj iznose 480 evra po hektaru, a u EU se kreću i do 900 evra za hektar. Naš seljak nije konkurentan. Mi imamo proizvodnju po hektaru vrednu 1.000 evra, Holandija ima 24.000 evra, Danska 17.000 evra. Naša vrednost poljoprivredne proizvodnje prošle godine bila je preko pet i po milijardi dolara, do sad se kretalo između četiri i pet. Uopšte nismo konkurentni sa zemljama sa kojima bi mogli da se poredimo“, objasnio je Gulan i dodao da poljoprivreda u Srbiji nije strateška delatnost, te da naš cilj mora biti da proizvodnja po hektaru bude vredna bar 10.000 dolara, a ne samo 1.000 dolara.

Kada je reč o protestima i proceni njihove efikasnosti, Gulan je mišljenja da oni neće uticati na rast cena, te da promena može nastupiti jedino ako poljoprivrednici deluju ujedinjeno.

„Samo udruženi poljoprivrednici, nastupajući organizovano, mogu nešto da urade, tražeći od Vlade promenu strategije poljoprivrede. Jer mi imamo strategiju koja je nerealna, netačna i neostvariva“, kaže Gulan, zaključujući da više nikada neće biti jeftine hrane.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ekonomija

Potrošače u Srbiji ovog meseca čeka 5 važnih novina

Objavljeno

on

Foto: Pexels

Novi Zakon o zaštiti potrošača počeće da se primenjuje 19. decembra.

Šta donosi našim građanima?

Njime je, naime, predviđeno više novina, među kojima je uvođenje registra „ne zovi“, prekršajnih naloga, kao i obaveza izdavanja predračuna za majstorske usluge veće od 5.000 dinara.

U nastavku detaljnije pročitajte o najvažnijim novinama.

Nema više dosadnog „zivkanja“

Prodaja putem telefona nije zaostala ni sa pojavom interneta i novih tehnologija. Pozivi prodavaca, koji Vas ubeđuju da kupite njihov proizvod, situacija je sa kojom se susreo svaki drugi građanin. Ali nova regulativa će ovo regulisati.

Registar „ne zovi“ podrazumeva postojanje spiska mobilnih i fiksnih telefona koje trgovci više neće smeti da pozivaju da bi nudili svoje robe ili usluge, a brojeve na koje ne žele da budu pozivani u tu svrhu će sami građani proslediti svojim operatorima.

Ukoliko trgovci i dalje zasipaju potrošače reklamnim porukama prekršajni nalog je kazna od 50.000 ili 30.000 u zavisnosti od toga da li je reč o pravnom licu ili preduzetniku, a kasnije ako dođe do sporova kazne su mnogo veće i kreću se od 300.000 dinara do dva miliona dinara za pravna lica, odnosno od 50.000 do 150.000 dinara za preduzetnike.

Majstori ne smeju da „deru“

Kada je reč o zaštiti građana od nefer majstora, oni će za sve usluge, koje koštaju više od 5.000 dinara morati napraviti predračun, sa kojim korisnici njihovih usluga treba da se slože i to pismeno.

Kako je ranije Goran Papović iz Udruženja potrošača kazao za B92.net, time se sprečavaju česte prevare, kada se neka jednostavna opravka predstavlja komplikovanom pa se varaju mušterije. Ovako sve bude zapisano „crno na belo“, pa ne može da se naplati astronomska suma za neki jednostavan posao.

Problem može da se reši na licu mesta – prekršajna kazna trgovcu

Predviđeno je i uvođenje prekršajnog naloga i to za lakše prekršaje. Tržišni inspektori moći će da na licu mesta napišu prekršajnu kaznu trgovcu.

Planirano je unapređenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, jer će za razliku od sadašnje prakse, trgovci morati da učestvuju u sporu. U svakoj radnji će biti obavezno isticanje obaveštenja da je prodavac po zakonu dužan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Nema više izgovora za zamenu robe

Trgovci više neće moći da koriste kao izgovor u slučaju, da ne žele da zamene robu, to što proizvod nema ambalažu.

Organizator putovanja odgovoran za sve greške

Ugovori koji će se sada potpisivati sa organizatorima putovanja ubuduće moraju sadržati sve informacije i sve troškove koji mogu nastati, pa čak i troškove povratka sa destinacije, što je bilo sporno upravo ove sezone tokom požara u Grčkoj, Crnoj Gori, i na drugim destinacijama.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • lager

Sponzorisano

  • dezinfekcija

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu